Речник /  Конвертор

wreak

1.v.t. 1. wreak one's anger upon sb истура бес врз некого.
2. wreak vengeance/revenge on sb се одмаздува некому.
3. нанесува штета, опустошува; wreak havoc on sth опустошува нешто: The storm wreaked havoc on telephone communication Невремето им нанесе огромни штети на телефонските комуникации