Речник /  Конвертор

bind

1.n 1. врска (see bond); 2. (colloq.) теснец; to be in a (bit of a) ~ да се биде во тесно; bind II bound [baund] v; 1. tr врзување; to ~ grain into sheaves врзување на жито во снопови; to ~ by contract врзаност со договор; bound hand and foot врзан за нозе и раце (see also tie II); 2. tr завивање; to ~ (up) a wound завивање на рана (see also bandage II); 3. tr поврзување, подвезување; to ~ a book подвезување на книга; 4. tr врзување, врзување на синџир, поврзување; to ~ smb. in chains врзување на некого во синџири (see also chain II); 5. tr запишување; to ~ smb. over (out) as an apprentice запишување на некого како чирак; 6. tr (legal) to ~ over to a court приморување на некого под емство за да се појави пред суд; 7. intr обврзување. обврска; it is not ~ing on anyone тоа никого не го обврзува
2.врзува
3.v. (past. pp. bound) врзува, приврзува, поврзува (книга), прицврстува; /2/ обврзува
to bind oneself - се обврзува, ветува да стори нешто
to be bound - е принуден
bound to win - убеден во победа; /3/ врзува, засилува
to bind up - а) преврзува
bound up with - (тесно) поврзан со некого, со нешто
4.врзува, поврзува
зборови со слично значење: